vìnār

im. m. G vinára, V vȉnāru/vȉnāre; mn. N vinári, G vinárā osoba koja se bavi proizvodnjom ili prodajom vina

vìnara

im. ž. G vìnarē; mn. N vìnare, G vȉnārā tvornica u kojoj se proizvodi i puni vino; sin. vinarija

vinárev

prid. G vináreva; ž. vináreva, s. vinárevo koji pripada vinaru; sin. vinarov

vinàrica

im. ž. G vinàricē; mn. N vinàrice, G vinàrīcā žena koja se bavi proizvodnjom ili prodajom vina

vinàričin

prid. G vinàričina; ž. vinàričina, s. vinàričino koji pripada vinarici

vinàrija

im. ž. G vinàrijē; mn. N vinàrije, G vinàrījā 1. usp. vinara 2. trgovina vinom 3. vinski podrum

vinárov

prid. G vinárova; ž. vinárova, s. vinárovo usp. vinarev

vìnārskī

prid. G vìnārskōg(a); ž. vìnārskā, s. vìnārskō koji se odnosi na vinare, vinarstvo i vinaru

vinárstvo

im. s. G vinárstva polj. gospodarska grana koja se bavi proizvodnjom i trgovinom vinom

vìnīl

im. m. G viníla kem. jednovalentni organski radikal, od spojeva koji ga sadržavaju polimerizacijom se dobivaju plastične mase i sintetički spojevi

vìnīl-klòrīd

im. m. G vìnīl-klorída kem. bezbojni plinoviti spoj koji se dobiva djelovanjem klorovodika na acetilen, polimerizacijom daje polivinil-klorid (PVC)

vìnīlnī

prid. G vìnīlnōg(a); ž. vìnīlnā, s. vìnīlnō koji se odnosi na vinil

víno

im. s. G vína; mn. N vína, G vínā alkoholno piće dobiveno vrenjem grožđanoga soka i daljnjim posebnim postupcima [bijelo ~; crno ~; domaća vina]

vȉnogōrje

im. s. G vȉnogōrja brežuljci zasađeni vinovom lozom [brodsko ~]

vȉnogrād

im. m. G vȉnogrāda; mn. N vȉnogrādi, G vȉnogrādā polj. zemljište zasađeno vinovom lozom

vinogràdār

im. m. G vinogradára, V vȉnogradāru/vȉnogradāre; mn. N vinogradári, G vinogradárā poljoprivrednik koji uzgaja vinovu lozu

vinogradárev

prid. G vinogradáreva; ž. vinogradáreva, s. vinogradárevo koji pripada vinogradaru; sin. vinogradarov

vinogràdārka

im. ž. G vinogràdārkē, DL vinogràdārki; mn. N vinogràdārke, G vinogràdārkā/vinogràdārkī poljoprivrednica koja uzgaja vinovu lozu

vinogradárov

prid. G vinogradárova; ž. vinogradárova, s. vinogradárovo usp. vinogradarev

vinogradárstvo

im. s. G vinogradárstva polj. gospodarska grana koja se bavi uzgojem vinove loze i proizvodnjom grožđa

vinotéka

im. ž. G vinotékē, DL vinotéci; mn. N vinotéke, G vinotékā 1. prodavaonica kvalitetnih vina 2. podrum s kvalitetnim vinima

vȉnov

prid. G vȉnova; ž. vȉnova, s. vȉnovo koji daje plodove od kojih se pravi vino [vinova loza]

vȋnskī

prid. G vȋnskōg(a); ž. vȋnskā, s. vȋnskō 1. koji se odnosi na vino [~ podrum] 2. koji se dobiva od vina [~ ocat]

vínuti se

gl. svrš. povr. prez. 1. l. jd. vȋnēm se, 3. l. mn. vȋnū se, imp. víni se, aor. vínuh se, prid. r. vínuo se 1. podignuti se na veliku visinu 2. pren. dospjeti na visok društveni položaj

vȉnjāk

im. m. G vȉnjāka; mn. N vȉnjāci, G vȉnjākā rakija od vina

vìola

im. ž. G vìolē; mn. N vìole, G vȉō glazb. gudaće glazbalo po registru niže od violine, a više od violončela

violína

im. ž. G violínē; mn. N violíne, G violínā glazb. gudaće glazbalo najvišega registra ♦ druga ~ zapostavljena (zanemarena, nevažna) osoba, osoba koja je gurnuta u pozadinu; prva ~ najvažnija (najmoćnija) osoba, osoba koja vodi glavnu riječ

violìnist

im. m. G violìnista, V violìnistu; mn. N violìnisti, G violìnīstā glazbenik koji svira violinu

violìnistica

im. ž. G violìnisticē; mn. N violìnistice, G violìnistīcā glazbenica koja svira violinu

violìnističin

prid. G violìnističina; ž. violìnističina, s. violìnističino koji pripada violinistici

viòlīnskī

prid. G viòlīnskōg(a); ž. viòlīnskā, s. viòlīnskō koji se odnosi na violine

violončèlist

im. m. G violončèlista, V violončèlistu; mn. N violončèlisti, G violončèlīstā glazbenik koji svira violončelo

violončèlistica

im. ž. G violončèlisticē; mn. N violončèlistice, G violončèlistīcā glazbenica koja svira violončelo

violončèlističin

prid. G violončèlističina; ž. violončèlističina, s. violončèlističino koji pripada violončelistici

violònčelo

im. s. G violònčela; mn. N violònčela, G violònčēlā glazb. gudaće glazbalo po registru niže od viole, a više od kontrabasa; sin. čelo razg.

vȋr

im. m. G vȋra, L víru, I vȋrom; mn. N vȉrovi, G vȉrōvā zem. mjesto u tekućici na kojemu voda ponire praveći vrtlog u obliku lijevka

virìlist

im. m. G virìlista, V virìlistu; mn. N virìlisti, G virìlīstā pol. član sabora ili kojega državnog predstavničkog tijela koji je imenovan prema podrijetlu ili položaju, a ne na izborima

víriti

gl. nesvrš. neprijel. prez. 1. l. jd. vírīm, 3. l. mn. vírē, imp. víri, aor. vírih, imperf. vírāh, prid. r. vírio 1. kriomice promatrati koga ili što, promatrati iz zaklona [~ kroz rupu na ogradi; ~ kroz ključanicu; ~ kroz prozor na ulicu] 2. stršiti jednim dijelom iz čega, vidjeti se djelomice [Rupčić viri iz džepa.]

vȉrkati

gl. nesvrš. neprijel. prez. 1. l. jd. vȉrkām, 3. l. mn. vȉrkajū, imp. vȉrkāj, aor. vȉrkah, imperf. vȉrkāh, prid. r. vȉrkao s vremena na vrijeme viriti [~ kroz prozor]

vȋrnjāk

im. m. G vȋrnjāka; mn. N vȋrnjāci, G vȋrnjākā zool. 1. mn. razred plošnjaka različitih oblika tijela, prozirne, crne ili sive boje koji imaju jednostavne organe i uglavnom žive slobodno u vodi 2. pripadnik istoimenoga razreda

virològija

im. ž. G virològijē biol. grana biologije koja proučava viruse

viróza

im. ž. G virózē; mn. N viróze, G virózā razg. kraća virusna bolest

vȉrtuālan

prid. G vȉrtuālna; odr. vȉrtuālnī, G vȉrtuālnōg(a); ž. vȉrtuālna, s. vȉrtuālno koji ne postoji u stvarnosti, koji postoji samo u mašti [virtualni svijet]

virtùōz

im. m. G virtuóza, V vȉrtuōže; mn. N virtuózi, G virtuózā osoba koja savršeno vlada kojom vještinom

vȉrtuōzan

prid. G vȉrtuōzna; odr. vȉrtuōznī, G vȉrtuōznōg(a); ž. vȉrtuōznā, s. vȉrtuōznō; komp. virtuòznijī koji je kao u virtuoza, koji je iznimno dobar [~ nastup]

vírus

im. m. G vírusa; mn. N vírusi, G vírūsā 1. biol. čestica na granici živoga i neživoga svijeta koja se ne može razmnožavati bez stanice domaćina [~ gripe] 2. inform. program koji se samostalno umnožava i prouzročuje štetu na računalu

vírusnī

prid. G vírusnōg(a); ž. vírusnā, s. vírusnō koji se odnosi na virus, koji izaziva virus [virusna upala]

vísak

im. m. G víska; mn. N vísci, G vȋsākā uteg na niti, pomagalo za određivanje uspravnoga položaja

Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje
Školska knjiga